Zaštita od štetnih insekata
Uprošćeno rečeno, imamo insekte biljoždere i insekte mesoždere (predatori). Ovi prvi jedu useve ili na njih polažu svoja jaja, ili donose sa sobom bolesti. Ovi drugi jedu ove prve.
Kada isprskate vinograd insekticidima ubijete i jedne i druge. I šta se onda dešava? Insekti predatori ne dolaze u vinograd jer nemaju šta da jedu, pobili ste im svu hranu. I onda oni štetni, biljožderi, imaju pravu gozbu na raspolaganju i brzo se vrate u vinograd i počnu da ga uništavaju.
Dok predatori shvate da u vašem vinogradu za njih ima hrane, dosta štete je već napravljeno. Tada i vi primetite da postoji roblem, i ponovo prskate insekticidom, taman kada su predatori počeli da dolaze. I tako u nedogled.
Neki od tih insekticida su jako otrovni i za ljude. Videli ste verovatno slike vinogradara kako prska useve u skafanderu . Deo tih insekticida završi u grožđu koje jedete, a onda i uvinu koje pijete.
U organskoj proizvodnji insekticidi su strogo zabranjeni. A i da nisu, niko pametan ih ne bi koristio zato što postoji bolji, efikasniji, jeftiniji i zdraviji način.
Mi u organskoj proizvodnji negujemo biološku raznovrsnost u vinogradu i oko njega. Sadimo biljke koje privlače insekte predatore. Njih onda uvek u vinogradu ima u velikom broju i oni veoma efikasno uništavaju štetne insekte.
Na primer, hajdučka trava privlači bubamare koji uništavaju vaši.
Elegantno rešenje, zar ne? Osim te inicijalne sadnje borba protiv štetnih insekata u vinogradu vas ne košta ništa. Nikad više. I ne jedete otrove u grožđu i ne pijete otrove u vinu.
Neke od biljaka, kao na primer rastavić, imaju višestruku funkciju. Osim što je izuzetno privlačan za pčele, rastavić ima veoma dubok i jak koren, do 3m, kojim rastresa zemljište (besplatno oranje), a lišće i stabljika su puni kalijuma koji je vinovoj lozi uvek potreban.
