Zemljište je car!
Značaj organske materije u zemljištu je gotovo isti kao i za očuvanje čitave planete. Zemljište je živo i funkcionalno samo ako sadrži organsku materiju. Ako se u pesak doda humus, nastaje zemljište. Ako zemljište izgubi humus ono se pretvara u pesak, u pustinju. Humus omogućava živim bićima da žive u zemljištu, a samo živo zemljište može da omogući normalno kruženje materije i ishranu biljaka preko korena.
Humus, reč kojom označavamo organsku materiju, je zapravo latinska reč za zemljište, a kasnije su od ove reči u mnogim jezicima nastale nove reči koje označavaju čoveka i ljude (na primer human). Veza između reči čovek i zemljište nastala je na osnovu mnogih verovanja širom sveta o stvaranju čoveka od zemljišta, praha. Tako je u Knjizi postajanja navedeno: „I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i udahnu mu u nozdrve dah života“ (2:7).
Organski materija u zemljištu mu daje povoljnu strukturu, omogućava zadržavanje vode i obezbeđuje dostupnost hranjljivih materija. Sve najnovije metode održive poljoprivrede (konzervacijska, karbonska, regenerativna, itd.) imaju za cilj očuvanje prirodnog sklopa zemljišta, takozvanih strukturnih agregata, kako bi zemljište nadalje imalo sve prirodne uslove da neometano obavlja svoje višestruke funkcije. Ovo se bazira na dva osnovna principa: minimalna obrada zemljišta (minimalno uznemiravanje zemljišta) i stalna pokrivka zemljišta (zemljište nikad nije golo: ili je pod vegetacijom ili pod pokrivačem od ostataka vegetacije).
Adaptirano iz knjige “Priručnik za procenu i uređenje zemljišta u organskoj proizvodnji” dr Jordane Ninkov. Ceo priručnik se može skinuti OVDE
Pogledajte ovaj kratak film o značaju živog zemljišta
Lanac života
Biljke hvataju ugljen dioksid iz vazduha i uz pomoć sunčeve energije ga pretvaraju u šećer, koji delimično koriste, a delimično kroz korenov sistem predaju drugim živim organizmima u zemljištu.
Za uzvrat, živi organizmi u zemljištu prilikom „varenja“ oslobađaju hranjljive materije koje predaju sledećim živim organizmima u lancu, dok na kraju ne dođu do biljke.
Kako gradimo i čuvamo humus
Biljka uzima hranjljive materije iz humusa preko korena. Organsko zemljište, humus, stvara se raspadom ostataka uginulih biljaka i životinja, kao i hvatanjem ugljenika iz vazduha i njegovim zarobljavanjem u tlu.
Raspadanje ostataka uginulih biljaka i životinja obavljaja živi svet koji nastanuje tlo: bakterije, gljive, insekti, gliste, protoze, nematode, gusenice, pauci, mravi… Naš zadatak u organskoj proizvodnji je da svima njima obezbedimo optimalne uslove za život. Šta to praktično znači?
- Ne oremo i ne kopamo. Oranjem prevrćemo zemljište i razbijamo staništa podzemnog živog sveta. Takođe, oranjem doprinosimo isušivanju zemljišta i njegovom sabijanju.
- Ne koristimo herbicide. Osim što su herbicidi (kao na primer „total“) teški otrovi koji na kraju završavaju u našoj hrani i vinu, oni uništavaju u potpunosti biljke koje svojim prisustvom čuvaju tlo od isparavanja i erozije i imaju važnu ulogu u hvatanju ugljenika iz vazduha. Površinski biljni svet takođe služi kao stanište korisnih insekata koji se hrane insektima koji jedu našu vinovu lozu ili joj prenose bolesti. U organskom vinogradu nema ni jednog komada golog zemljišta nikada u toku godine.
- Ne koristimo mineralna đubriva. Osim što su štetna za dugoročni razvoj biljke, mineralna đubriva, koja su soli metala, direktno truju živi svet u tlu.Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu FAO procenjuje da je između 1961. i 2018. godine zbog upotrebe mineralnih đubriva 700.000.000 hektara plodnog poljoprivrednog zemljišta u svetu pretvoreno u pustinju. Posebno je štetna upotreba azota koji dovodi do raspada ostataka uginulih biljaka i životinja na površini zemljišta, čime se ugljenik isparava u atmosferu umesto da završi u tlu gde hrani biljke. Isti efekat ima i paljenje žetvenih ostataka.