Nezaustavljiv pohod organskog vina
Svetska vinarska industrija je u krizi.
Potrošnja vina opada već desetak godina. Francuska plaća vinogradarima u Bordou (2023. godina) 6.000 evra po hektaru da iskrče vinograde. Takođe, otkupljuju viškove vina koje uništavaju ili pretvaraju u sirće.
Potrošači koji preferiraju vino, posebno crveno, barikirano vino, su stariji od 70 godina i njihov broj stalno opada. Mladi su počeli okreću pivu i sajderu.
Istovremeno, potrošnja organskog vina raste oko 20% godišnje. Glad za organskim vinom u EU je tolika da praktično sve što je organsko (i naravno kvalitetno) može da se proda bez obzira na cenu.
Za ovaj pohod organskog vina su zaslužni mladi, isti oni koji su počeli da pre desetak godina beže u pivo i sajder. U Evropskoj Uniji čak 46% vinopija između 36-45 godina pije prvenstveno organska vina.
Za budućnost organskog vinarstva je još važnije da i u segmentu 26-35 godina preferenciju za organska vina ima preko 30% vinopija.
U Srbiji potražnju za organskim vinom možemo da izmerimo samo indirektno, brojem vinarija koje su odlučile da se sertifikuju. Do 2018. godine bilo ih je samo četiri i sve su bile veoma male. Na kraju 2023. godine (pogledajte stranicu Vinarije) ima ih 17, među kojima i najveće vinarije u Srbiji.
Zašto se pije organsko vino?
- Zato što je ukusno i pitko. Da se razumemo, vino koje je kiselo ili smrdi niko neće da pije samo zato što je organsko. Dans se organska vina ravnopravno takmiče sa konvencionalnima na najvećim svetskim takmičenjima i redovno dobijaju zlatne i platinaste medalje.
- Zato što je zdravo. U organskom vinu nema zaostatka štetnih hemikalija, a korisni sastojci su prisutni uvećem broju i kvalitetnijem obliku.
- Zato što time štite zdravlje proizvođača. Viđali ste sigurno seljake u skafanderima na traktoru kako idu da prskaju svoje useve. U organskoj proizvodnji većina preparata koji se koriste mogu da se piju (čaj od koprive, kamilice, soda bikarbona, alge…).
- Zato što ljudi žele da im buduća pokolenja ne gladuju. Čak 30% svetskog poljoprivrednog zemljišta (izvor: FAO) između 1961. i 2018. godine je pretvoreno u pustinju zbog upotrebe herbicida i mineralnog đubriva. A svetska populacija raste. Ako se ne vratimo organskoj proizvodnji glad će doći i u najbogatije zemlje.
- Zato što žele da doprinesu usporavanju globalnog zagrevanja. U organskoj proizvodnji, pre svega zahvaljujući pokrovnim usevima i zelenišnom đubrivu, velika količina ugljen dioksida se upija iz vazduha i zarobljava u zemljištu.